Majka i njeno mladunče

Majka i njeno mladunče. Dugo se mislilo da je majčinsko ponašanje najbolji primer instiktvnog ponašanja : zar se ne govori o majčinskom instinktu? Ovaj pojam se sve više osporava kad je u pitanju Ijudska vrsta kod koje se lako može uočiti uticaj tradicije i društvenih klasa u genezi majčinskog ponašanja. Zatim, više etologa je dokazalo da majmunice prvorotkinje retko kad podignu svoj porod do zrelog doba, budući da se o njemu brinu neredovno i nevešto. Danas se može reći da to važi i za kuju (kao i za mačku i kobilu) :majčinsko ponašanje nije strogo određeno genetskim ponašanjem, već iziskuje obučavanje da bi se moglo usavršiti. Tako, možemo utvrditi da su kuje prvorotkinje, čija štenad bivaju prepuštena da uginu jedno za drugim usled nedostatka majčinske brige, kasnije kad ponovo budu imale mladunce mnogo veštije od onih kuja čija je štenad preživela zahvaljujući staranju odgajivača. Vezanost za štenad nije automatska, neophodno je da majka predhodno bude valjano socijalizovana. Brojna nenormalna majčinska ponašanja (kanibalizam, davljenje štenadi) posledica su poremećaja u procesu socijalizacije i naročito primanja spoljnih uticaja. Izgleda da u čoporu prvorotkinjama pri štenjenju najčešće pomažu iskusne ženke koje kidaju ovojnicu fetusa i ližu štenad u cilju stimulacije. Prilikom kasnijih koćenja, keruša je pre sklona da potraži usamljeno mesto da bi se okotila. Pojedine kuje iskopaju jamu za štenjenje koja potpuno sliči vučjoj jami.