Preterano hranjenje: Zločin nevinog neznanja

Preterano hranjenje kućnih ljubimaca je zapravo jedna vrsta zlostavljanja ili okrutnosti nad životinjma. Za nas je definicija okrutnosti nad životinjama udaranje ili neuhranjenost životinja, ili stavljanje u kavez i nedovoljna briga o njima, ali preterano hranjenje je takođe jedna vrsta okrutnosti nad životinjama. Preterano hranjenje dovodi do zdravstvenih problema kao što su dijabetis, srčani problemi, gojaznost, artritis i drugi. Savetuje se da poštujemo standarde odgovarajuće količine hrane koje dajemo našim kućnim ljubimcima.

Kućni ljubimci imaju nezasit apetit, oni će nastaviti da jedu sve dok im mi dajemo hranu, i neće se zaustaviti sve dok ne intervenišemo. Teško je ignorisati naše kućne ljubimce kada traže još hrane ili kada traže parče bilo čega što mi jedemo pa mi odlučimo da im bacimo parče pice, parče mesa ili hleba. Mi mislimo da oni to zaslužuju zbog ljubavi, privrženosti i lojalnosti koje nam daju. To jeste istina ali postoji škodljiva strana svega toga. Mi ih tako preterano hranimo i činimo ih podložnim bolestima.

Dakle koliko hrane treba dati kućnom ljubimcu? Nabrojali smo neke korisne smernice.

Psi:
4.5 kg ili manje – 1/3 do 1 činija pseće hrane (suva, vlažna ili mešana)
4.5-11 kg – 1 do 2 činije
11-22 kg – 2 do 3 činije
22-33 kg – 3 do 5 činija
Preko 33 kg – 5 do 8 činija

Mačke:
Tipična mačka težine 4.5 kg bi trebalo da bude hranjena sa 113-170 gr konzervisane hrane ili 1/4 – 1/3 činije suve hrane dnevno.

Ribice:
Otprilike prstohvat hrane je dovoljan da se nahrani najmanje 5 ribica.

Najbolje je da pitate vašeg veterinara za odgovarajuću hranu za vaše kućne ljubimce.
Nekim vrstama pasa i mačaka je potrebno dati drugačiju hranu. Pravilno pročitajte natpis na hrani za vašeg psa ili mačku. Ako stavite previše hrane u vaš akvarijum, možete kontaminirati vodu i otrovati vaše ribice, zato uvek budite pažljivi koliku količinu hrane stavljate u vaš akvarijum.

Ljubav prema vašim kućnim ljubimcina se ne ogleda samo u kupovini poklona i pribora. Ako ih ne hranite preterano, to zapravo može biti najbolji poklon koji im možete dati.

Kućni ljubimci i dečija astma

Danas većina roditelja ne dozvoljava svojoj deci da drže kućne ljubimce zbog straha od asmatičnih napada koje deca mogu dobiti od kućnih ljubimaca. Većina veruje da krzno kućnih ljubimaca izaziva asmatične napade ali postoji istraživanje koje zapravo pokazuje da krzno nije alergen, nego da asmatične napade izaziva olinjala dlaka i perut kućnih ljubimaca.

Dečiju astmu izaziva inhalacija alergena. Alergične reakcije su prouzrokovane proteinima iz hrane ili reakcijom na različite hemikalije. Proteini u olinjaloj dlaci ili perju, urinu ili pljuvački kućnih ljubimaca kao što su psi, mačke, ptice pa čak i ribice izazivaju alergične reakcije i mogu biti okidač za asmatične napade kod bilo koga ko je izložen kućnim ljubimcima.

Postoje koraci koje treba napraviti da bi se sprečili asmatični napadi koji nastaju zbog kućnih ljubimaca. Izbegavanje susreta sa kućnim ljubimcem nije rešenje, postoje vlasnici kućnih ljubimaca koji su alergični na životinjsku olinjalu dlaku i perut a koji smeju da imaju kućne ljubimce, a sve što treba da urade je da poštuju neke mere sigurnosti.

Ovo su neki koraci koje treba napraviti da bi se sprečili asmatični napadi koji nastaju zbog kućnih ljubimaca:

1. Ako možete da dokažete da kućni ljubimci izazivaju astmu kod vas, razmotrite ideju da im napravite drugi dom, na primer kućicu za pse izvan vase kuće.
2. Držite vaše kućne ljubimce dalje od vaše dnevne sobe, kauča, kreveta ili mesta gde najduže boravite ili ležite. Olinjala dlaka i perut koja spada sa njih su alergeni koji izazivaju asmatične napade zato se pobrinite da oni budu podalje od nameštaja prekrivenim tkaninama i od tepiha.
3. Usisavajte kuću što je češće moguće. Otprilike 2 do 4 puta nedeljno da biste uklonili olinjale dlake i perut koji izazivaju asmatične napade.

Sa ovim preventivnim merama, vi i vaša porodica možete uživati u gajenju kućnih ljubimaca bez brige o astmi i drugim alergičnim reakcijma.

Kako i kada kupati vaseg psa?

Učestanost kupanja zavisi od načina života psa: ako živi na svežem vazduhu, dovoljno je okupati ga dva do tri puta , godišnje; ako živi u stanu, možete ga kupati svaka dva meseca. Koristite šampon za pse, s obzirom da oni koji su namenjeni nama Ijudima mogu kod njih izazvati alergije. Da bi se izbegla ućebanost dlačnog pokrivača, razmrsite ga pre nego što pokvasite psa, i zaštitite unutrašnjost ušiju čepovima od vate. Na dno kade postavite podlogu protiv klizanja; stavite psa na tu podlogu i tuširajte ga mlakom vodom držeći ručicu tuša uz samo telo. Počnite od glave i nastojte da voda sasvim prožme dlačni pokrivač. Potom, namažite glavu šamponom, štiteći oči, a zatim šamponirajte telo i šape; trljajte do pojave pene, i temeljno ispirajte zaklanjajući mu oči rukom. Ako koristite šampon protiv parazita, proverite da li se na pakovanju nalazi broj dozvole za lansiranje proizvoda na tržište, što je garancija njegove neškodljivosti. Poprskajte psa tim prozvodom i dobro ga isperite posle nekoliko minuta. Zatvorite zavesu tuša i ostavite psa da se strese. Osušite ga sundjerastim ubrusom, uvek u pravcu rasta dlake da biste sprečili nastajanje čvorova, ili fenom, četkajući ga istovremeno od korena dlake prema vrhu ako dlaka pada naniže, ili u suprotnom smeru ako je treba podići. Ne zaboravite da iz ušiju izvadite čepove od vate. Psa koji ima neku kožnu bolest nemojte kupati a da se prethodno niste konsuItovali s veterinarom, imajući na umu da se gljivično oboljenje prenosi upravo kupanjem. Štene može da se kupa od trećeg meseca, samo treba paziti da ne nazebe.

Šta trebate uraditi za lijepu dlaku vašeg psa?

Da biste mu sačuvali lepotu i sjaj, dlačni pokrivač svog psa morate redovno održavati. Gradski psi gube svoju dlaku. umrljanu masnom prašinom sa ulice te ih valja češće četkati nego seoske pse. Za kratku dlaku dovoljno ie jedno četkanje sedmično, a za životinje sa dugom dlakom to se mora činiti svakoga dana; ne oklevajte da četkanje ponovite i više puta dnevno u periodu linjanja. Do opadanja dlake dolazi s proleća i s jeseni kad životinja živi napolju, a četiri ili pet puta godišnje ako živi u gradu. Postavite psa na pristojnu visinu , na neki sto; ako ima kratku dlaku, koristite grubu četku i prolazite njome pažljivo po celom telu, u pravcu rasta dlake: od glave prema repu, od ledja ka trbuhu, ne zabora-vljajući šape. Održavanje duge dlake iziskuje složeniju opremu: raščešljivač, češagiju, metalni češalj, četku i kremu za raščešljavanje, četkajte psa da biste uklonili prašinu i prljavštinu, razmrsite čvorove rukom, a najupornije isecite makazama; namažite dlaku bilo kojim proizvodom za raščešljavanje predjite raščešljivačem, zatm češagijom da biste uklonili otpalu dlaku; završite češljem.

Pravilno njegovanje vaše mačke

Kupanje 

Kratkodlake mačke kupaju se 3-4 dana pre izložbe. Posle kupanja potrebno je svaki dan četkati krzno u smeru rasta dlake. Četka treba da bude gumena ili od prirodne čekinje. U toku dana nekoliko puta dnevno treba dlaku glancati svilenom krpom kako bi dlaka legla uz telo i da bi imala lep svilenkast sjaj. Kod dugodlakih i poludugodlakih mačaka potrebno je prvo metalnom četkom dobro rasčešljati krzno i odstraniti mrtvu dlaku i čvoriče ućebanog krzna a zatim gušćom četkom ili češljem odstraniti svu mrtvu dlaku. Ponekad je potrebno pojedinačno "očupati" dlake koje se pojavljuju u drugoj boji. Dugodlake mačke se kupaju dva puta pred izložbu i to prvi put 10 dana, a drugi put dva dana pred izložbu. Postoje specijalni šamponi za mace, čak i za pojedine boje krzna. Postoji i šampon protiv buva. Ako maca ima buve prvo se okupa u šamponu protiv buva - tzv "davljenje" mačke. Kada se očisti od buva sledi normalno kupanje. Važno je da posle kupanja kratkodlaku mačku dobro osušite frotirom, a posle je uvite u suv i topao frotir. Dugodlaku mačku dobro osušite frotirom a zatim sušite i četkajte istovremeno u suprotnom smeru od rasta dleke. Dlaka mora dobro da se rasčešlje u svim pravcima da bi bila lepršava i podignuta.
Neki odgajivači koriste kozmetičke preparate međutim neke sudije kažnjavaju preteranu upotrebu kozmetike.
Nega očiju 

Oči moraju biti čiste odnosno bez sekreta. Kod mačaka koje imaju beline na licu, a imaju česte upale i sekret, te beline postaju riđe boje i ne mogu se očistiti kupanjem. Ovo je za sudiju prvi znak da ta mačka ima problem sa očima. Ovaj problem nikad ne treba "rešavati" na svoju ruku. Mnogi odgajivači na izložbama svojim macama sipaju kojekakve kapi da bi smanjili lučenje suza dok traje ocenjivanje a bolje bi bilo da problem reše pre dolaska na izložbu pravilnim tretmanom u zavisnosti od njegovog uzroka.
Nega ušiju

 Štapićem za uši natopljenim vodom, acidi borici, fiziološkim rastvorom ili maslinovim uljem očistiti sve vidljive delove ušne školjke. Ne ulaziti u ušnu školjku da ne bi naneli povredu. Ukoliko u unutrašnjosti uha vidite da ima prilično mnogo sekreta onda je najbolje da se obratite veterinaru. Kad god ste u prilici pitajte veterinara kako se pravilno čisti unutrašnjost uha kod mačaka.

Američki stafordski terijer

Američki stafordski terijer je snažan, mišićav pas skladne građe, okretan i elegantan. Telo mu je kvadratično. Dlaka je kratka, sjajna i javlja se u brojnim varijacijama boja od krem do crne. Glava je čvrsta sa snažnom njuškom i potpuno makazastom vilicom. Uši mogu biti i kupirane, ili ukoliko to nisu, prirodnog oblika ružinog uha. Oči su tamne i okrugle i duboko usađene u lobanju. Poželjne su tamnije oči. Nos je jasno crn. Dužina njuške mora biti uvek u srazmeru sa glavom. Vrat je masivan, lagano povijen, bez naborane kože i srednje dug. Rep je u poređenju sa veličinom nisko usađen i završava šiljkom. Visina mu je između 43 cm i 50 cm. Nastao je u XIX veku kao rezultat ukrštanja buldoga i terijera te svoje postojanje i današnji oblik treba, osim buldogu, zahvaliti i kratkodlakom foxterijeru, belom engleskom terijeru i mančesterskom terijeru. U toj oštroj selekciji nastao je snažan pas neosetljiv na bol sa čeličnom voljom da slomi protivnika ukoliko je namera bila korišćenje u borbama i to ne samo sa psima već i bikovima, jazavcima, medvedima i sl. Tek zabranom borbi pasa ova je plemenita pasmina dobila priliku da pokaže svoj pravi karakter. To je jedan umiljat porodični pas, dobar čuvar, ljubitelj dece, izuzetno dobro prilagođen za život u stanu. On je izrazito bistar i inteligentan pas. Odlikuju ga neobična svestranost udružena sa velikom voljom za učenje i velika radna sposobnost. On je svojoj porodici budan zaštitnik sa urođenom sposobnošću razlikovanja dobrih i loših namera ljudi što ga posebno izdvaja.

Aljaski malmut

Ime Malhmut dobio je po eskimskom plemenu koje ga je pripitomilo. Težak i snažne građe on je najveći pas za vuču i smatra se kraljem severnih pasa. Kada su Evropljani okupirali Kanadu koristili su ga za vuču u planinskim predelima. Leti je ovaj pas bio sposoban da ispod stomaka transportuje teret težak preko 20 Kg. Ovaj snažan, izdržljiv i brz pas šampion je u trkama saonica. Pošto je veoma čist, miroljubiv, miran, nežan i rado se igra veoma je cenjen pas za društvo u Severnoj Americi i Kanadi. Evropljani su ga otkrili kasnije. I pored uspeha koji je postigao ne treba zaboraviti da ovaj pas nije stvoren za život u gradu i da pati zbog vrućine i nekretanja.
Aljaski malamut ima krupnu ali proporcionalnu glavu, široku, blago zaobljenu lobanju, kose tamne bademaste oči i prave male trouglaste uši blago okrenute ka napred. Vrat mu je snažan, slabine čvrste i kratke a noge veoma mišićave. Ima snažne i čvrste šape. Rep mu je u obliku elegantne perjanice podignut iznad slabina ili niže. Gusta, gruba dlaka veoma je zbijena u predelu oko vrata. Dlaka po plećima i bedrima je takodje gusta i prekriva masnu, gustu i vunastu poddlaku. Može biti u svim nijansama sive boje do crne sa belim oznakama na stomaku i delu šapa i svetlijim ili tamnijim obeležjem u obliku kape na lobanji ili u obliku maske na licu. Bela mrlja na čelu ili potiljku je veoma cenjena. Jednobojno belo krzno je takođe dopušteno.

Pit bul terijer

Pit bul terijer je postao ukrštanjem buldoga i starog engleskog belog terijera. Priča se i da je korišćena ukrštena pasmina španskog poentera ali to nikada nije potvrdeno. Tačan odnos svih rasa korišćenih za dobijanje pit bul terijera se ne zna. Tokom devetnaestog veka, kada su hajke na bizone i borbe pasa bili živi sportovi, buldog se pokazao kao prespor za borbe i odatle potreba za bržim psom sa dobrim i jakim čeljustima koje sakate žrtvu. Nova pasmina je uspešno odgovorila zahtevima i bila je superiornija od buldoga za borbu. Jedna od prvih osobina koja je dobijena bila je borbenost i sposobnost za borbu. Otac i sin su se proslavili pošto su pobedili u mnogim borbama i postali nepobedivi. Kada je usvojen zakon kojim su hajke na bizone i borba pasa proglašeni nezakonitim pit bul terijer je doveden u vezu sa lepo obučenim mladićima iz grada, bokserima profesionalcima i vlasnicima kafana. Mnogi psi borci su se pripremali u podrumima kafana ili na nekim usamljenim seoskim sastajalištima. Došlo je do malih izmena u izgledu pit bul terijera. Najuočljivija promena je na glavi. Današnji psi naginju više tipu terijera nego tipu buldoga što je bilo zajedničko obeležje prvih pasa u devetnaestom veku. Primećene su izrazite karakteristike koje su sa vremena na vreme izbijale otkrivajući pretke. Opšte karakteristike su rastavljene noge, zašiljen rep, istaknuta donja vilica i niska gradja. Ipak, dobijen je potpuno ponovljen primerak engleskog belog terijera u koži pit bul terijera. Mada se ove karakteristike retko javljaju, one se mnogo češće nalaze kod pasa kod kojih su postale nasledne. 

Dobrom gazdi dobar pas

Dobrom gazdi dobar pas...  ova ljupka izreka u isti mah je i opomena. Bila ona štene ili odrastao pas, mužjak ili ženka, velika ili mala, sa sela ili iz grada, vaša životinja će uvek od vas zahtevati redovnu negu i vašu brižnu privrženost. Naučite pre svega da je dobra higijena za svog psa sinonim dobrog zdravlja i dugovečnosti, a za vas sinonim mnogih srećnih trenuraka i ravnoteže. Njegova ogrlica, negov povodac, njegova nosiljka ili njegova kućica , njegov toaletni pribor : neki osnovni lekovi treba da budu predmet racionalnog i strogog izbora. Otkrićete da vaš pas, bez obzira na pasminu, voli šetnje i polje; iskoristite to, dakle, da ugodno putujete s njim, sledeći praktične savete koje vam dajemo. Ta dobra životna pravila vas će zadovoljiti a psa ohrabriti, snažeći u njemu poverenje koje ima u vas. Treba da znate da mu pomognete kada mu je to potrebno, pri parenju, koćenju, manjim bolovima i neprijatnostima u svakodnevnom životu.

Kako da hranite svog psa

Pas ima potrebu da se hrani na odgovarajući način, i taj svakodnevni zadatak pada u deo gospodaru. lako se psu pripisuje mana da je gurman, iako izgleda da raspolaže neuobičajenim digestivnim sposobnosdma dovoljno je samo videti ga kako glodje staru sumnjivu kost zatrpanu ko zna orkad za njega ipak nije dobro da jede kao njegove gazde, a još manje da se zadovoljava time što će na kraju pojesti ostatke sa njihovog stola. Proteini (meso riba), balastne materije (zeleno povrće, mekinje), masti (biljne, nekuvane i dopuna u vidu vitamina i minerala čine idealnu porciju za svog psa, vodeći naravno računa o njegovoj starosti, o njegovoj situaciji i zdravsrvenom stanju: kuja koja doji štene od tri meseca, hrt za treniranje, ili vučni pas nemaju iste potrebe za hranom. Valjana ishrana, izbalansirana i racionalna, delovaće preventivno ili će pak doprineti izlečenju mnogih bolesti. Bilo da kupujete gotovu hranu (kroketi, konzerve...), bilo da vi lično spravljate hranu za svog psa, budite rigorozni kada su u pitanju proporcije; podelite hranu na dva obroka koji se daju u tačno određeno vreme i ne zaboravite da ishrana svog psa, koja ne mora biti raznovrsna, mora ipak pokrivati sve njegove potrebe, ni siromašna, ni preobilna, kako bi bio u formi i ostao vitalan... tokom čitavog svog života.

Nekolik savjeta za lakši život psa i čovjeka

Život sa čovekom. Socijalazacija u prisustvu čoveka može poprimiti više aspekata. Najpre se postavlja problem uzajamnog prožimanja. Štene uči da prepoznaje vrstu kojoj pripada izmedju 3. i 8. sedmice. Medjutim, može se dogoditi da štene u tom periodu dospe u neku porodicu. 0 njemu će se starati druga majka koja pripada ljudskom rodu; on će, dakle, Ijudsku vrstu doživeti kao svoju vrstu. To je tačno samo ukoliko štene nema redovan kontakt sa drugim psima. Ukoliko postoji redovan kontakt sa čovekom i odraslim psima, čini se da će se on radije prikloniti svojoj vrsti. 

Ostati gazda u svojoj kući. Obezbeđivanje vašeg dominantnog položaja u odnosu na svog psa nipošto ne iziskuje da mu se suprotstavite u dvoboju. Dovoljno je da poštujete sledeće savete. 

Obroci. Pas jede posle svojih gospodara i obavezno nista ne dobija od njih za vreme njihovog obroka.

Teritorija. Spava na mestu koje ste mu odredili. To nije ni prolazno mesto (hodnik, odmorište na stepeništu), niti soba. Kad počini grešku, vi ga tamo šaljete bez agresivnosti, ali ne dopuštajući odbijanje.

Milovanje. Kad je reč o mužjaku, njegova gospodarica mora prestati da ga mazi počev od faze adolescencije i odgurnuće ga u slucaju da bude suviše nasrtljiv. Kad je u pitanju ženka, gospodar valja da pazi da ne odgovara suviše na njene pokušaje da mu se približi u periodu parenja, pa čak i da je otera u njen ćošak. 

Komunikacija. Komunicirajte pokazujući da ste dominantni. Znajte, što više pitanja budete sebi postavljali o tome kako će pas reagovari na vaše naredbe, to ćete više podrivati svoj autoritet. Da bi pas osetio da ste dominantni, morate usvojiti ton glasa koji odaje čvrstinu, koristiti kratke reči (što više budete govorili, što više razmišljate, to ćete i sebi postajati sve manje ubedljivi). Telo treba da vam bude nagnuto napred, u pravcu psa, zabačenih ramena i isturenih grudi. U psa treba gledati tako što ćete oči upravljati na njegova ledja, a ne u oči, sto bi odgovaralo izazovu na dvoboj.

Komunikacija izmedju čoveka i psa

Popularno rečeno pas je životinja kojoj nedostaje samo govor. Ta razumna konstatacija je zanimljiva. Iako pas nema sposobinost govora on poseduje skoro sve ostalo. I upravo će se na tom "ostalom" graditi komunikacija. Kad govorimo, mi ne upotrebljavamo samo reči. Sadržaj našeg govora uveliko je uslovljen elementima koji nisu verbalne prirode. Ton, mimika lica, prečnik zenica, kretnje tela (položaji i ritmika njihovih povezivanja), odeća i pomoćni pribor, igraju bar podjednako važnu ulogu kao i reči. Tako je i sa psom jer će njegov govor biti u potpunosti sastavljen od gestova i intonacija. Izgovorene reči biće zvučni signali koje će pas spajati sa odredjenom situacijom, sa ponašanjem koje treba usvojiti. Tako na primer, kad pas sedne na zahtev vlasnika, on ne izvršava naredjenje zato što mu je rečeno "sedi", već stoga što je vlasnik tom zvuku pripojio pokrete što navodi na pokret koji treba izvršiti, i zato što je nagradio psa kad je ovaj odgovorio na željeni način. Čin udružen sa rečima može odgovarati situaciji koja za psa ima neko hijerarhijsko značenje i podrazumeva njegovo potčinjavanje. Otuda upravo oni signali vlasnika koji nisu verbalne prirode pojačavaju poruku ili je poništavaju. Zamislimo da se pas mužjak popeo na fotelju koju njegov gazda obično čuva za sebe. Pas je prepoznao to sedište kao važno kontrolno mesto da bi se sačuvao dominantni hijerarhijski položaj. Kada vlasnik naredi psu da sidje, on od njega zahteva da mu prepusti bitnu zonu u porodičnoj hijerarhiji. Ako on to učini ne pitajući se da li će pas poslušati, intonacija njegovog glasa, njegov pogled, položaj njegovog tela (lako nagnuto napred) pokazuju psu da se čovek zaista oseća dominantnim. U protivnom, ako on ishod sučeljavanja smatra neizvesnim, intonacija njegovog glasa, njegovo lice i telo otkrivaju njegovu dilemu. To psa navodi da pokuša da pripreti svom gazdi kako bi zauzeo viši hijerarhijski položaj. Takva situacija brzo se može pretvoriti u dramu ukoliko nedostatak ubedljivosti kod čoveka ustupi mesto strahu od režanja psa i ovaj počne da se smatra dominantnim. Ovde se vidi koliko bitnu ulogu igra komunikacija u uspostavljanju hijerarhije unutar porodice-čopora. Uskladjenost dveju poruka (verbalne i one koja to nije) obezbedjuje efikasnost prenošenja informacije. Često, nedovoljno poznavanje smisla ove ili one reakcije psa navodi vlasnika da prenese nepovezane informacije. Takav je slučaj sa čovekom koji gubi dah pozivajući psa, a ovaj nastavlja da se udaljava. Za vlasnika je prirodno da se pas vrati kada ga pozove. Medjutim, ovo je pogrešno, jer pas se "ne odaziva na svoje ime", on se ne poistovećuje sa tim zvukom koji je za njega samo znak kontakta sa gazdom. Da bi pozvao svog psa koji se slobodno kreće, čovek treba da bude veoma privlačan, u svakom slučaju privlačniji od drugih pasa ili igračaka kojima je pas do tada bio obuzet. Na žalost, ukoliko se pas nerado vraća, vlasnik počinje da se nervira, postaje veoma nestrpljiv, njegovo lice već podseća na kaznu koju će pas dobiti pri povratku, što životinju nagoni da ostane tamo gde je, ili čak da se udalji. Taj primer, kao i toliki drugi, ilustruje složenost artikulacije informacija koje se kreću od čoveka ka psu preko vizuelnog i auditivnog kanala. Jedan dodatni fenomen obogatiće te različite signale sklonost ka asimilaciji. Društveni sisari imaju zajedničke položaje i mimiku, ali njihov smisao i njihova funkcija se ponekad razilaze. Ista je stvar sa čovekom i psom, što će i jednog i drugog navesti da izmene organizaciju svojih različitih položaja kako bi po obliku i funkciji bili sličniji položajima one druge vrste. Tako zapažamo držanje psa koje je veoma blisko čovekovom. To je slučaj sa držanjem prilikom poziva na igru koje se ogleda u tome da se prednji deo tela podigne prema nosu sagovonika i praviti se da ga dodirujemo. Kod pasa koji žive u tesnoj zajednici sa čovekom, utvrdjuje se da, malo-pomalo, pas počinje da pokazuje jastučiće na šapama da bi dobio neki predmet ili hranu. Smatra se da, kod čoveka, ispružiti ruku sa dlanom nagore predstavlja pokret traženja. Zahvaljujući čovekovom odgovoru kada je pas prvi put izveo taj pokret, pas je izmenio ritual svoje vrste da bi bolje komunicirao sa čovekom. Isto tako, vlasnici brzo nauče da spuste svoj gornji deo tela i da se tapšu po listovima da bi svog psa pozvali na igru. Ti fenomeni komunikacije postoje i na nivou njuha. Mi ih još ne poznajemo naročito dobro, ali znamo da čovek ispušta feromone koji su hemijski bliski onima kod psa i ovaj bi ih mogao prepoznati.

Pas i čovek

Može se govoriti o vrlo staroj Ijubavnoj priči između psa i čoveka. Verovatno su se u saradnji između ta dva lovca postepeno stvarale veze i moguće je da je tip društvene organizacije čopora olakšavao sjedinjavanje koje se malo-pomalo ostvarivalo. Život psa u čoporu danas je sasvim marginalan i većina pasa živi sa čovekom, najčešće u prisnoj porodičnoj atmosferi. A nas će upravo zanimati promene u ponašanju izazvane tom situacijom.

Porodica-čopor. I čovek i pas su društvene životinje i njihova zajednica podrazumeva stvaranje hijerarhijskog sistema koji uključuje što manje situacija za koje ne postoji ritual za utvrdjivanje zahtevanog ponašanja. Čovek je sklon da istražuje oblike sve suptilnijih veza izmedju jedinki.Otuda odnose u radu, u porodici, ne diktiraju više odnosi silom nametnute dominacije jednog od protagonista; bilo bi čak neuputno u društvenom pogledu da onaj koji "legalno" dominira to odveć jasno stavlja do znanja (tada bi se moglo govonti o zloupotrebi autoriteta). U tom slučaju, kada postoji interakcija izmedju dve jedinke, upravo će suptilnost jezika i intonacija kodirati informacije koje se tiču hijerarhijskog položaja svakog od njih. Kod psa, takva organizacija osudjena je na propast, zato što nema značajne razlike izmedju načina na koji on analizira društvene informacije u čoporu ili u Ijudskoj porodici. Životinja uočava dominaciju ponašanja koja odgovaraju jasnim situacijama i za njega značajnim, kao što su jelo, korišćenje prostora, mogućnost privlačenja pažnje jedinki ženskog pola kuja ili žena. Mogu se opisati dva tipa organizacije čovek pas. S jedne strane, grupe nazvane "hedonističkim" (hedonizam, sisitem zasnovan na zadovoljstvu), zato što se agresivnost tu nikada neposredno ne ispoljava, već samo u vidu rituala pretnje, s druge strane, "agonističke" grupe (od reči agonista, "kojl uzrokuje pokret") u kojima se agresivnost izražava u vidu fizičkih napada. Kod prvih, vlasnik potvrdjuje svoju dominaciju vizuelnom i auditivnom igrom kanala za komunikaciju, dok kod drugih, fizičko suprotstavljanje, sa svom riskantnošću koju može imati po životinju, predstavlja jedino sredstvo za očuvanje položaja vodje. U stvari, agonističke grupe nisu tako brojne, s obzirom da većina vlasnika s odbojnošću gleda na primenu sile.

Deep Purple-Child in Time - Pas obozava ovu melodiju

Moj mali ljubimac jednostavno poludi kada cuje Deep Purple-Child in Time, pa sam odlucio da taj trenutak podijelim sa svima koji prate www.peki-coco.blogspot.com. Video je kraci jer su komsije u zgradi jako osjetljive na zavijanje psa. Uzivajte..... Uskoro opsirniji video sa cijelom izvedbom pjesme.

 

Majka i njeno mladunče

Majka i njeno mladunče. Dugo se mislilo da je majčinsko ponašanje najbolji primer instiktvnog ponašanja : zar se ne govori o majčinskom instinktu? Ovaj pojam se sve više osporava kad je u pitanju Ijudska vrsta kod koje se lako može uočiti uticaj tradicije i društvenih klasa u genezi majčinskog ponašanja. Zatim, više etologa je dokazalo da majmunice prvorotkinje retko kad podignu svoj porod do zrelog doba, budući da se o njemu brinu neredovno i nevešto. Danas se može reći da to važi i za kuju (kao i za mačku i kobilu) :majčinsko ponašanje nije strogo određeno genetskim ponašanjem, već iziskuje obučavanje da bi se moglo usavršiti. Tako, možemo utvrditi da su kuje prvorotkinje, čija štenad bivaju prepuštena da uginu jedno za drugim usled nedostatka majčinske brige, kasnije kad ponovo budu imale mladunce mnogo veštije od onih kuja čija je štenad preživela zahvaljujući staranju odgajivača. Vezanost za štenad nije automatska, neophodno je da majka predhodno bude valjano socijalizovana. Brojna nenormalna majčinska ponašanja (kanibalizam, davljenje štenadi) posledica su poremećaja u procesu socijalizacije i naročito primanja spoljnih uticaja. Izgleda da u čoporu prvorotkinjama pri štenjenju najčešće pomažu iskusne ženke koje kidaju ovojnicu fetusa i ližu štenad u cilju stimulacije. Prilikom kasnijih koćenja, keruša je pre sklona da potraži usamljeno mesto da bi se okotila. Pojedine kuje iskopaju jamu za štenjenje koja potpuno sliči vučjoj jami.

Neonatalni period i period socijalizacije

Neonatalni period počinje od trenutka kada se štene oslobodi ovojnice fetusa. Mala životinja koja je tako doneta na svet potpuno zavisi od nege svoje majke. Njen nervni sistem nije sasvim dovršen, moždana kora praktično ne postoji a čulni organi veoma su malo funkcionalni (osim čula dodira i delimično njuha). Izuzev čvorova nekih nerava lobanje, nervni sistem još nije mijeliniziran, dakle nervni influks lagano napreduje. Mišići skeleta još su samo delimično inervirani što znatno ograničava mogućnost pomeranja i zauzimanja položaja kod štenadi: inervaciju dobijaju najpre mišići pregibači i dominiraju u odgovorima na različite testove (0-5 dana), zatim opružači koji takodje počinju fazom hipertoničnosti (5-18 dana). Autonomni nervni sistem koji upravlja abdominalnom pokretljivošću još ne funkcioniše zato štene nije u stanju da samo vrši veliku nuždu i urinira. Otuda štene ne ispoljava ponašanja u pravom smislu te reči (organizovane postupke koji dovode do izvršenja neke funkcije) već primarne reflekse koji mu pre svega omogućuju da dosegne do dojke i odgovori na pozive majke. Ti primarni refleksi mogu se lako dokazati pomoću nekoliko jednostavnih testova. Tako se refleks traganja za hranom može zapaziti postavljanjem poluotvorene pesnice ispred nosa štenetu koje se nalazi na ravnoj površini : štene pokušava da se uvuče u šaku. Taj isti refleks omogućuje mu da pronađe dojku. Taj refleks nestaće posle 14 dana što predstavlja period koji odgovara otvaranju očiju te onda vid odnosi prevagu nad dodirom. Isto tako, kad usne dođu u dodir sa nekim gipkim, toplim i izduženim predmetom javlja se refleks sisanja. Uriniranje i defekacuju izaziva majka koja liže abdomen i međicu štenadi. Nasuprot tome, štenad je gluva i slepa i odgovara, dakle, naročito na brojne taktilne stimulacije koje se javljaju kako između majke i njenih mladunaca tako i između same štenadi. To se menja negde oko četrnaestog dana kad se otvore oči i čulo vida počne da se razvija..

Prelazni period. Njegov početak obeležen je otvaranjem očiju. One ne funkcionišu odmah po otvaranju kapaka i biće potrebno sačekati nekoliko dana kako bi mogle da zamene čulo dodira u različitim situacijama kada štene treba da se orjentiše. Otuda će primarni refleksi početi da iščezavaju. Prelazni period je naročito period ubrzanog razvoja moždane kore. U tom periodu završava se razvoj čulnog sistema te će ukus, miris, a i sluh početi uskoro da funkcionišu. Kraj prelaznog perioda poklapa se sa završetkom čulnog razvoja obeleženog pojavom auditivne percepcije. Taj trenutak je lako označiti zahvaljujući refleksu trzaja. Štene se stavi na savitljivu i mlaku kožu (čime se sprečava izlaganje stresu), lice koje vrši eksperiment tapše rukama tačno iznad glave šteneta. Kad uši i odgovarajuće neurološke strukture funkcionišu, štene reaguje podižući se na svoje šape, a potom pada: to je trzaj. Pozitivan odgovor na taj refleks označava prelaz ka periodu socijalizacije.

Period socijalizacije. To je najuzbudljiviji period razvoja šteneta. Tokom te duge faze svog postojanja ono će steći sva ponašanja nephodna za život u čoporu - bilo da je reč o hijerarhijskim pravilima ili o sistemima za komunikaciju, ali i otkriti sastavne elemente sredine u kojoj živi. Jedna od bitnih stvari koje će štene naučiti jeste prepoznavanje sopstvene vrste. Kao svi toplokrvni kičmenjaci (ptice i sisari), štene dolazi na svet ne znajući kojoj vrsti pripada. Tek će posebno obučavanje, skoro nepovratno, omogućiti štenetu da stekne ovu informaciju : prožimanje. Da bi se to ostvarilo potrebno je stvoriti afektivne veze (privrženost) sa osobom koja neguje i štiti štene (majka u normalnim uslovima) i da čulni organi funkcionišu. Prožimanje se kod šteneta obično odvija od treće sedmice do trećeg meseca. Sa druge strane u tom periodu štene će sebi sačiniti pravu banku podataka koja će mu služiti da utvrdi prag stimulacije (auditivne, vizuelne, taktilne) na osnovu kojeg treba reagovati, ali i da prepoznaje predmete ili bića (opasna, jestiva, prijatelje). Što mu sredina u kojoj živi bude više omogućavala da se suoči sa različitim podsticajima to će štene više biti sposobno da se potom prilagodi različitim sredinama. Ne možemo dovoljno istaći koliko je važno da prvi kontakti sa štenetom budu veoma prijatni kako bi zatim informacije koje životinja pamti pospešile odnos poverenja. Socijalizacija je takođe period obučavanja u pogledu hijerarhije. Štene će morati da nauči da savladjuje svoje želje u skladu sa pravilima koja važe unutar čopora. Prva situacija u kojoj on uči da tako postupa jeste obrok. Do starosti od dva meseca, kad bi ga mučila glad, štene je imalo samo da se obrati majci da bi od nje dobilo mleko - bilo je tada dovoljno da se prvo domogne dojke. Prilikom pristupanja trpezi odraslih štene će naučiti da valja sačekati da najpre nadredjeni jedu da bi se zatim i ono moglo približiti. Sticanje takve vrste kontrole (ili društvena inhibicija) neophodao je da bi budući pas bio savršeno uravnotežen. Na isti način štene će naučiti da se služi svojim sasvim novim zubima. To se ostvaruje uz igru, oko pete sedmice. Kad jedno štene nešto grublje zgrabi drugom ovo cvili i leže na ledja. Štene napadač onda uči da kontroliše pritisak čeljusti i da prestane sa napadom (ovde tobožnjim) kad njegov protivnik legne na ledja (položaj potčinjavanja). Majka učestvuje u obučavanju sprečavajući suviše snažno grickanje. Ona zgrabi štene za kožu na vratu i ponovo ga spušta na tlo pošto ga protrese a ostavlja ga tek kada ono zauzme položaj potčinjavanja. Igra je uvek povlašćeni okvir za savladjivanje pravila života u grupi i rituala za komunikaciju. Negde kad napune 4 do 5 meseci sudbina mužjaka i ženki postaje različita. Zapaža se da majka sve manje podnosi kontakte sa svojim sinovima (manje ih liže, redje ih drži izmedju svojih šapa) kraće se igra sa njima i češće im preti. Muška štenad bliži se adolescenciji i ponašanje majke označava početak poslednje faze njihove socijalizacije. Čim njihovi genitalni organi počnu da funkcionišu mladi mužjaci ispuštaju seksualne feromone. Verovatno će percipiranje tih feromona izazvati kod majke kidanje afektivnih veza koje su ostvarene oko treće sedmice: to je odvajanje. Kuja postaje vrlo razdražljiva čim se njeni sinovi nadju oko nje. U nekom trenutku, kad je napetost posebno snažna, dominantni mužjak (ne neophodno otac štenadi, nego mužjak sa kojim majka održava bliske odnose) pridružuje se kuji da bi odagnao mlade mužjake koji ubuduće neće biti tolerisani u zoni gde im živi majka: to je marginalizacija mladih mužjaka. Što se tiče ženki, one duže ostaju sa majkom, često do svog drugog parenja. Njihovo prvo parenje biće obično diskretno zbog delovanja feromona njihove majke . Odvajanje će se, prema tome, vršiti sporije i biće dovršeno tek pri narednom parenju. To zadržavanje u krilu majke možda je od uticaja pri učenju materinskog ponašanja.

Kako izabrati štene (II-dio)

Koliko da bude staro? Ako nemate mnogo vremena uzmite štene staro 3 do 4 meseca koje je majka već obučila. Ako ste slobodniji uzmite mladje štene kako bi vas poistovetilo sa roditeljem.

Kako se zdravo štene ponaša? Ne postoji nijedan pouzdan test ali možete proveriti ovih nekoliko jednostavnih elemenata. Štene treba brzo da odgovori na poziv na igru .U tom cilju čučnite malo nagnuvši se napred i potapšite svoja kolena smešeći se. Istaknite svoje zadovoljstvo nekim zvukom ili rečima izgovorenim sa oduševljenjem. Štene treba da vam pridje mašući repom i može vam odgovoriti položajem koji predstavlja poziv na igru ležeći na tlu prednjim delom tela i mašući podignutim repom. Ono prihvata da ga podignete uvis ne pokušavajući da vas ugrize i bez panike je. Ne trza se na najmanji šum i održava kontakt pogledom.

Koju ćete rasu izabrati? Nasuprot onome što tvrde neke brošure ponašanje vašeg psa ne zavisi jedino od rase kojoj pripada već najviše od pravilnog odgoja. Naime svaka rasa ima genecke predispozicije ka odredjenim ponašanjima ali samo pravilnim uzgojem se do tih osobina moze i doći. To je slično i sa uzgojem dece. Ako dete uzgajamo kako treba biće primeran član društva a ako ga prepustimo ulici naravno verovatnoća da postane narkoman ili sileđija je ogromna. Ipak, pojedine rase su krhkije na emocionalnom planu i sklonije da razviju neka patološka ponašanja. Veterinar vam može dati ta obaveštenja kako bi vam pomogao da dobro izaberete. 

Odgoj šteneta. Počnite da uspostavljate hijerarhiju kad je reč o hrani. Ma koliko dražesno bilo vaše štene morate mu nametnuti da sačeka kraj vašeg obroka da bi i ono moglo da pristupi jelu. Ne dajte mu da jede za vreme vašeg obroka. Ne zaboravite da objasnite deci da to činite zato da pas nauči da ste vi gazda, odnosno za pseće shvatanje da ste glavni u vašem porodičnom "čoporu".

Reći ne ujedima! Naučite štene da kontroliše svoje čeljusti. Kada vas gricka uzmite ga za kožu vrata lagano ga dižući i energično govoreći "ne", zatim ga spustite i prekinite igru. Štene će veoma brzo naučiti da vas ne ujeda.

Otići i vratiti se. Da bi ste obučili svog psa da podnese periode samoće uobičajite da ga potpuno zapostavite tokom 20 do 30 minuta koji prethode vašem odlasku. Tada krenite sasvim prirodno ne sakrivajući se a prilikom povratka takodje ga ne primećujte sve dok se ono uznemireno kreće, galami i želi vam dobrodošlicu. Pomilujte ga kad se najzad smiri. Ako je napravio neku štetu u vašem odsustvu nemojte ga grditi, to ničemu ne služi, ali izbegnite da to čistite u njegovom prisustvu. Zapravo, videvši vas kako čučite kraj onoga što je napravio ono će vaše ponašanje protumačiti kao vaše odobravanje tog postupka i nastojaće da ponovo stvori takvu situaciju.

Kutak samo za njega. Dodelite mu jedan kutak za spavanje i odmor. To mesto treba da bude pokriveno jer pas traži nešto što podseća na jamu. Kad je štene u svom ćošku ostavite ga na miru. Izričito je zabranjeno da se ono odatle izvlači radi kažnjavanja ili maženja. U stvari, kad se pas tamo povuče pošto je napravio grešku on ispoljava potčinjavanje i ne može dakle da podnese da povrh svega dobije i batine.

Higijena. Naučite ga da bude čisto. To vaspitavanje je često velika briga za vlasnike. Pre četvrtog meseca štene ne može biti savršeno čisto, dakle, imajte strpljenja! Kao kod deteta ispravno obučavanje kontrole sfinktera može se ostvariti samo pozitivnim nastojanjima. Morate, dakle, sve zasnovati na isticanju dobrog ponašanja a ne na kažnjavanju zbog grešaka. Štene ima potrebu da urinira ili vrši veliku nuždu nekoliko minuta nakon obroka ili budjenja. Otuda čim štene završi svoj obrok izvedite ga napolje na mesto gde želite da ono obavi svoje potrebe. Ukoliko još nije vakcinisano pažljivo sa izmetom da bi se izbegla infekcija. Uvek praktikujte da izmet uklanjate rukavicama i kesicom u kontejner ali tako da se vratite i pokupite izmet tek pošto štene obavi svoje potrebe i nije pored vas. Čim to učini vi ga srdačno pohvalite. Kada uhvatite štene kako vrši nuždu u kući uzmite ga za kožu vrata govoreći "ne", što će ga najčešće prekinuti u tome. Odmah ga izvedite i ako u tom trenutku dovrši nuždu pohvalite ga kao što je to prethodno aznačeno. U protivnom ako izmet pronadjete naknadno u jednoj ili drugo prostoriji kuće ništa ne govorite i počistite dok je štene u nekoj drugo prostoriji.

Kako izabrati i odgojiti štene (I-dio)

Zadovoljstvo ali i obaveza. Čin uzimanja psa nije samo zadovoljstvo već i preuzimanje velike obaveze i odgovornosti prema životinji. On vas obavezuje da tokom deset do petnaest godina maksimalno pružate svu neophodnu negu i pažnju životinji. Pre nego što donesete konačnu odluku i potpišete kupoprodajni ugovor saznajte sve o toj pasmini i upoznjte se podrobno o njegovim potrebama i načinu življenja.

Šta očekujete od svog šteneta? 

Ovo pitanje može izgledati neumesno, ipak, ako ga sebi ne postavite možete doživeti da se vaš san o usvajanju šteneta pretvori u razočaranje ili čak košmar. Zapravo, vi ste stvorili odredjenu sliku o svom psu i kad se ona pokaže suviše različitom u odnosu na stvarnost izbijaju problemi. Morate pre svega znati da pas može da živi samo unutar grupe to jest porodice. Naime on ima potrebu da vidi, dodiruje svoje drugove, ljude ili pse, ne zadovoljava se samoćom pa makar se nalazio i u parku veličine jednog hektara. Ako ćete dakle zbog svog rasporeda vremena morati stalno da ostavljate psa samog možda je bolje da odustanete. Ovo pitanje treba da vas navede da pronadjete pouzdane informacije kako biste potvrdili svoju odluku. Možete uvek zatražiti savet od nekog veterinara.

Gde kupiti štene? Obratite se odgajivaču ili eventualno nekom znalcu. Samo su oni u stanju da vam ukažu na uravnoteženo štene budući da je živelo sa majkom u normalnim uslovima. Štene treba da bude u redovnom kontaktu sa ljudima, da živi u prostoru bogatom predmetima i raznovrsnim zvucima (podnošljivog zvučnog nivoa).

Ko koga ovdje šeta?

Šta da radite ako pronađete izgubljeno mače?

Ima nešto neobično privlačno u malim macama, bez obzira imate li mačku za kućnog ljubimca ili ne. Još ako su bespomoćne, momentalno se javlja potreba da se nešto uradi. Ipak, ne brzajte sa odlukom. Naučite kako da procenite da li mačićima zaista treba vaša pomoć. Ako da, kako da je pružite.

Ugledali ste mače i pomislili: „Jadničak, moram da mu pomognem!“ Naravno, ako stvarno treba, budite humani. Ali, pre nego što preuzmete na sebe obavezu nege i brige oko novorođenog mačeta (što je jednako tome da imate bebu), zaustavite se, ne reagujte ishitreno. Prvo osmotrite – možda je majka tih mačića negde u blizini.

Ako se majka ipak ne vrati, pomozite mačetu ili mačićima, ali pažljivo. Nevakcinisani mačići nose bolesti koje mogu biti opasne po ljude, kao što je besnilo. Odmah se javite veterinaru ako vas ogrebe ili ujede mačka za koju ne znate da li je vakcinisana ili nečiji kućni ljubimac, bilo koje starosti.

Sledeći koraci:

• 
  Konsultujte se sa veterinarom odmah oko starosti mačeta, obzirom da njegova ishrana prevashodno zavisi od toga.
• Postavite mače u kutiju sa ćebetom ili peškirom – tako će se osećati sigurnije. Držite ga odvojeno od ostalih kućnih ljubimaca.
• Toplota je izuzetno važna. Držite flašu sa toplom vodom umotanu u peškir blizu mačeta ili neki vid grejalice (ne prejake i pod uslovom da mače ima dovoljno prostora da se pomeri, ako se pregreje).
• Novorođeno mače odvojeno od majke zahteva intezivnu brigu i negu, posebno oko ishrane.
  
  Možda će čak biti potrebno da ga ručno hranite adaptiranim mlekom za mačiće.  Mace se do perioda od 2 nedelje hrane svaka 2 – 3 h, sa 3 nedelje svaka 2 – 3 h, uz jedno hranjenje noću. Do perioda od 4 nedelje svaka 3 – 4 h, uz jedno hranjenje noću i sledeće dva nedelje u razmacima od po 4 h.
• U 3, 4 nedelji starosti, maci se može ponuditi adaptirano mleko iz činije za hranjenje, uz davanje male količine nakvašenog obroka dehidrata 4 – 6 puta dnevno.
• Mačići starosti 6 – 12 nedelja treba hraniti 4 puta dnevno, uz postepeno odvikavanje od adaptiranog mleka i prelaženje na granuliranu hranu.
• Mace starosti 3 – 6 meseci treba hraniti 3 puta dnevno.

Prilikom spašavanja mačeta i preuzimanja brige o njemu, vi zapravo postajete njegova majka. Osim hranjenja, moraćete se brinuti i o drugim stvarima kako bi to mače ostalo u životu i bilo zdravo. Jedna od tih stvari je i da naučite mače da obavlja nuždu. Mačići obično ne obavljaju nuždu do 2, 3 nedelje starosti, ali nakon toga vi im morate pomoći da nauče. Koristite mekanu vlažnu tkaninu i masirajte urinarno i analno područje (što obično majka mačka radi, ližući ta područja, čime ih stimuliše na rad).

http://www.svetkucnihljubimaca.com/

Poslastica za vašu papigu, napravite sami po jednostavnom receptu...

Da biste zadovljili želju vašeg ljubimca za poslasticama, potrebno je samo malo truda i volje i vašoj papigi možete napraviti zdrave i ukusne poslastice, koje nisu štetne po njihovo zdravlje.

Zdravi mix

Potrebno je:

• 2-3 velika slatka kromipira
• cvet brokolija (narezani cvetovi)
• šargarepa
• stabljika celera
• jedna jabuka

Priprema:

Sve namirnice dobro očistite, oljuštite, prokuvajte, ocedite i osušite. Od krompira, šargarepe, jabuke i celera, napravite pire. Pireu dodajte rendane pupoljke brokolija. Ako je smesa vodena, zgusnite je tako što ćete dodati još krompira ili peleta za papagaje.

Kada dobijete kompaktnu smesu, od nje napravite male loptice,  svaku zamotajte u plastičnu foliju i zaledite. Svaka kuglica je jedna poslastica.

Ako znate da vaš papagaj ne voli neku od ovih namirnica, izbacite je iz recepta.